R. Milivojevi, 10-10-2008 Mentor: prof. Dr Biserka Vujii. Beli luk je jedan od najpoznatijih i najstarijih zaina. Podaci o upotrebi ove biljke se nalaze u spisima svih starih civilizacija. I danas, hiljadama godina kasnije, popularnost belog luka ne jenjava. Zbog svog prepoznatljivog i specifinog mirisa ova biljka je nezaobilazna u kulinarstvu, a njegova mnogobrojna lekovita svojstva osigurala su mu nezamenjivo mesto u svakodnevnoj ishrani. Dananji ivot bi teko bilo zamisliti bez industrijski proizvedene hrane. Skoro da i nema biljke koja se koristi u ishrani, a da se industrijski ne prerauje. Sasvim je prirodno onda, para je sve masovnija prerada belog luka i sve ira primena ove biljke. Visoki sadraj suve materije u belom luku ini ga pogodnim za suenje, te proizvodnju praha ili granula. Beli luk se, kao zain pri izradi raznih jela, koristi praktino irom sveta. U Americi se oko 50 ukupne proizvodnje sveeg belog luka sui i prodaje proizvoaima hrane radiação upotrebe u majonezima, salatama, proizvodima od paradajza i nekoliko razliitih procesa obrade mesa. Sirovi beli luk se koristi za izradu praha belog luka, soli belog luka, sireta belog luka, ipsa od belog luka i sira, ipsa od krompira, hleba od belog luka, mesnih zalogajia zainjenih belim lukom i slanine zainjene belim lukom itd. Koji se svi dobro prodaju na amerikom tritu. Takoe se na tritu mogu nai i proizvodi u obliku belog luka u prahu, ukljuujui i razne smeste belog luka. Ulje belog luka se ceni kao vredan aromatini agens, za upotrebu u pripremi jela od mesa, supa, konzervisane hrane i soseva. Nizak sadraj suve materije mladih lukova onemoguava njegovu industrijsku preradu i ini proces ekonomski neisplativim. Iako se ne praktikuje tehnoloka prerada mladih sorti, para ne unanjuje njihov znaaj u upotrebi u kulinarstvu irom sveta. . POREKLO I ISTORIJAT Beli luk je veoma stara kulturna biljka. Smatra se da potie iz centralne Azije, odakle se rairio i u podruje Sredozemlja, gde se kao jedna od najstarijih kulturnih biljaka gaji jo od pre pet do sedam hiljada godina. Stari Kinezi, Indusi, Jevreji, Egipani i drugi narodi gajili su beli luk vie vekova pre nae ere kao hranljivu, zainsku i lekovitu biljku. U staroj induskoj medicini beli luk je bio vrlo cenjen lek. Pre svega, upotrebljavan je kao opti tonik, sredstvo za jaanje u sluajevima velikog broja bolesti: nemanja apetita, loeg varenja, mravosti i opte slabosti, kalja, konih bolesti, reumatizma, hemoroida eu dr. Egipani su znali za mnoge lekovite, aromatine, zainske i otrovne droge. Najvie su upotrebljavali luk. U Eberovim Papirusima (oko 1500. deus. Pré nae ere) spominju se razne lekovite biljke, pored ostalih i mnogo cenjeni beli luk. Stari Egipat bio je od ogromnog uticaja na celokupnu kulturu starih naroda: Feniana, Vavilonaca, Jevreja, Persijanaca i drugih. Svi ovi pustinjski ili polupustinjski narodi, manje-vie stoarski i nomadski, upotrebljavali su gotovo redovno beli luk. Ucrák egipatske kulture oseao se i kasnije kroz ceo srednji i novi vek na sve narode oko Sredozemnk mora do dananjih dana. I danas narodi oko Mediterana najvie upotrebljavaju beli luk kao svakidanju hranu, zain, lek i preventivno sredstvo protiv mnogih bolesti. . OPIS BILJKE Predmet istraivanja ovog rada su dve sorte belog luka: Allium sativum var. Saída de Allium ampeloprasum, te je dat the opis ove dve sorte. Obe sorte pripadaju porodici Aliacae. Allium sativum L. 8211 mladi beli luk je zeljasta biljka visine od dvadeset do etrdeset centimetara, s lukovicom jakog mirisa i ljutog ukusa. Listovi su izdueni, pljosnati, uzani, koasti i zavravaju se iljkom. Svi uestvuju u stvaranju ena sa membranskom koicom. Cvetovi su beli ili ruiasti na dugim drkama, grupisani u prost terminalni tit, koji se otvara pre cvetanja. Cvet je sastavljen od tri aina i tri krunina, slobodna i trajna listia. Plod je tropregradan sa tri ava i tri loe, koje nose po dva semena. Seme je uglasto i tvrdo, crno, albumen mesnat. Biljka je dugovena svojom glavicom (bez rizoma), prostom ili obavijenom sa desetak ena, jajastih, duguljastih, stisnutih sa strane, malo savijenog i obloenog optim omotaem. Cveta od juna do avgusta. Allium ampeloprasum L. 8211 ova vrsta luka je veoma slina belom luku. Biljke su bujne. Formira veoma krupnu lukovicu sa 3-5 enova, oko koje rastu veoma sitne lukovice. Kod mladog luka cvetno stablo je visoko 120-150 cm. Cvast je svetlo ljubiasta, retko donosi seme u naim uslovima. Razmnoava se enovima ija masa ide eu faço 30 g, um moe i sitnim lukovicama tako da se naredne godine dobijaju jednoene lukovice koje dostiu eu faço 40 g, koje mogu posluiti za sadnju. Kod nas je malo rasprostranjen, gaji se u batama. . HEMIJSKI SASTAV BELOG LUKA Beli luk u sveem stanju proseno sadri: 62 vode, 5-6 proteina, 30 ugljenih hidrata, 0,15 masti, 0,1-0,36 etarskih ulja, zatim razne enzime (alinaza, arginaza, mirozinaza, peroksidaza , Tirozinaza, dezoksiribonukleaza), holin, jod, vitaminas B grupe, vitamina C, entre nikotinske kiseline, provitamina A, mineralne materije: kalijum, gvoe, sumpor, kalcijum, fosfor, selen i dr. Pored navedenog, u belom luku ima i malo saponina, flavonoida i drugih sastojaka. Nema skroba ve sadri polioze sline inulinu. Sumpor je u belom luku vezan u derivatima alkilcisteina, u sulfidima, alkilpolisulfidima i aminokiselinama. Beli luk sadri 11-35 mg100 g sulfurnih jedinjenja. Priblian sastav belog luka dat je u tabeli 1. Tabela 1. Nutritivni sastav sveiholjutenih enova belog luka i praha belog luka (Peter, 2001) svee oljuteni enovi belog luka u tragovima, ne moe se detektovati primenjenom metodom. Proteini su visokomolekularna, kompleksna organska jedinjenja, sastavljena od velikog broja aminokiselina i predstavljaju najvaniji sastojak ive materije. Aminokiseline delimo na esencijalne (organizam ih ne moe sintetisati) i neesencijalne (organizam ih sintetie). Bioloka vrednost namirnice se ceni po sadraju esencijalnih aminokiselina. Fizioloka uloga im je pre svega gradivna. Ako u ishrani nedostaje samo jedna aminokiselina, sinteza proteina je onemoguena. Najee se odreuje ukupan sadraj proteina, um samo u nekim sluajevima sadraj pojedinih proteina. Od aminokiselina u belom luku najvie su zastupljene glutaminska kiselina-0,81, arginin-0,63, aspartanska kiselina-0,49, leucin-0,31 i lizin-0,27, (botânico-online). Sadraj proteina u belom luku se kree oko 5-6 (Vraar, 2001). Ugljeni hidrati Ugljeni hidrati su posle vode najzastupljeniji sastojci namirnica biljnog porekla. Em 80, sugira-se que você tenha em conta o que você está procurando. Svi ugljeni hidrati se dele na monosaharide ili proste eere, oligosaharide 8211 koji se sastoje od dva ili vie monosaharida i polisaharide iji se molekuli sastoje de mnogo molekula monosaharida. Monosaharidi se prema broju ugljenikovih i kiseonikovih atoma dele na trioze, tetroze, pentoze, heksoze itd. Od estolanih monosaharida (Slika 3.) u ljudskom organizmu se mogu nai: glukoza (groani eer) kao najvaniji monosaharid, fruktoza (voni eer), galaktoza i manoza. Od oligosaharida sa stanovita ishrane, najbitniji su disaharidi: maltoza, laktoza saharoza i celobioza. Od polisaharida najvaniji su skrob koji se kao rezerva ugljenih hidrata nalazi u biljkama (zrna itarica, krtole, podzemna stabla, korenje i sl.) I glikogen (ivotinjski skrob) koji se kao rezerva nalazi u animalnim, pa i do ljudskim elijama. Sa fiziolokog aspekta, bitno je napomenuti da polisaharide spadaju i celuloza, hemiceluloza, agar-agar kao i mnogi drugi. Sadraj ugljenih hidrata u belom luku se kree do 30, od kojih eeri ine 21,5, a celuloza 0,9 (Vraar, 2001). Lipidi su organska jedinjenja ija karakteristika je da se rastvaraju u organskim rastvaraima. U analitici ivotnih namirnica, pod pojmom lipidi se podrazumevaju sve materije koje se iz nekog materijala ekstrahuju bezvodnim etrom, a koje posle jednoasovnog suenja u sunici ne ispare (Vraar, 2001). Ekstrakt lipida sadri masti i druge sline supstance (voskovi, sloeni lipidi, slobodne masne kiseline, steroli, vitamina, eterina ulja, plastidni pigmenti i sl.). Kod veine namirnica sadraj lipida praktino odgovara sadraju masti s obzirom na neznatan sadraj prateih slinih supstanci. Na osnovu sadraja masti namirnica ocenjuje se njihova energetska vrednost. Izuzev semena i nekih plodova koji sadre znatne koliine masti, namirnice biljnog porekla koje se koriste u ishrani, sadre malu koliinu masti (0,1-1). Sadraj masti u belom luku iznosi oko 0,15 (Vraar, 2001). Mineralne materije Mineralne materije su neophodne za odravanje ivota i izgradnju svakog organizma te s toga predstavljaju veoma bitan sastojak svake namirnice. Voe i povre se smatra veoma bogatim izvorom ovih korisnih materija (0,3-2), para melhorar a produção de vitaminas sastav daje posebnu fizioloku vrednost. Sastav mineralnih materija voa i povra ine pre svega metali: K, Ca, Na, Mg, Fe, Mn, Al, zatim you manjoj meri: Cu, Zn, Mo, Co i jo neki oligoelementi kao i nemetali: S, P, Si , Cl, B, F. Pored navedenih korisnih8220 metala i nemetala, u sastav mineralnih materija voa i povra ulaze i tzv. Toksini metali (Pb, As, Cd i Hg), koji u namirnice mogu dospeti preko sredstava za zatitu bilja, uk toku tehnolokog procesa prerade i zbog reakcije sadraja sa neispravnom ambalaom. Maksimalno dozvoljena koncetracija toksinih metala je regulisana zakonskim procesima. Beli luk je namirnica bogata mineralnim materijama. Najvie su zastupljeni kalijum, gvoe, sumpor, kalcijum, fosfor i selen. Ukupan sadraj ovih materija se kree oko 1,5 (Vraar, 2001). Vitamini su organska jedinjenja koja ljudski organizam ne sintetie a koja su neophodna za odravanje ivota. Nemaju gradivnu niti energetsku ulogu, ali uestvuju u pretvaranju energije i regulaciji metabolizma strukturnih jedinjenja. Vitamini su veoma vani sastojci voa i povra i u kombinaciji sa mineralnim materijama ine ove namirnice fizioloki veoma vrednim. Zadatak svakog tehnolokog processa je da ih sauva u najveoj moguoj meri. Prema rastvorljivosti, vitamin se dele u dve grupe: rastvorljivi u vodi (hidrosolubilni) i rastvorljivi u mastima (liposolubilni). A vitamina K (L-askorbinska kiselina), vitamina A (-karoten), B1 (tiamina), B2 (riboflavina), B6 (piridoksin), B3 (pantotenska kiselina), H ( Biotina), PP (nikotinska kiselina), D, E itd. Kod belog luka najvea panja se pridaje vitaminu C koga ima najvie dok je sadraj vitamina B1 i B2 znatno nii. Ostali vitamini se ili nalaze u zanemarljivim iznosima ili se ne nalaze u belom luku. Vitamina C (L-askorbinska kiselina) Vitamina C je bezbojno kristalno jedinjenje, rastvorljivo u vodi, veoma kiselog karaktera. Nalazi se u keto i enol obliku i ima sposobnost reverzibilnog prelaza iz jednog oblika u drugi, pa predstavlja oksidaciono-redukcioni sistem. Veoma je nestabilan, razaraju ga oksidaciona sredstva i alkalije. Prilikom toplotne obrade dolazi do znatnog gubitka ovog vitamina, pa praenje njegovog sadraja slui kao indikator ispravnosti pojedinih tehnolokih procesa. Glavni izvor vitamina C su plodovi voa i povra (ipurak, ribizla, paprika, perun, citrus plodovi itd). Vitamina C ima niz vanih fiziolokih uloga a nedostatak izaziva ozbiljne poremeaje. Zbog odgovarajuih fiziolokih i fiziko-hemijskih osobina, vitamina C se koristi u prehrambenoj industriji ili zbog poveanja fizioloke vrednosti namirnice ili zbog poboljanja odrivosti boje, arome i opte stabilnosti proizvoda. Vitaminom C je bogatiji mladi beli luk s obzirom da zeleni listovi imaju dvostruko vei sadraj ovog vitamina nego lukovica. Sadraj vitamina C kod belog luka je oko 24 mg100 g (Vraar 2001). Bojene materije Bojene materije su pored aromatskih materija, eera i vonih kiselina glavni nosioci senzornih osobina voa i povra. U tehnolokom pogledu, dele se na dve grupe: nerastvorljive plastidne pigmente 8211 nerastvorljive u vodi, um rastvorljive u ulju i organskim rastvaraima. Mogu biti zeleni (hlorofil), uti, crveni ili mrki (karotenoidi) ili bezbojni. Nalaze se u plastidnim telima elija-hloroplastima, hromoplastima i leukoplastima rastvorljive pigmente 8211 rastvorljive u vodi, uma zbog karakteristine flavonske strukture, nazivaju se zajednikim imenom flavonoidi. Nalaze se u vakuolama elija, u pokoici voa i vonom mesu, a dele se na antocijane (crveno-plavo do ljubiaste), flavanole, kalkone i aurone (bledo ute do tamno ute) i flavone, izoflavone i katehine (bezbojni). Kako je predmet ovog rada ispitivanje sorti mladih lukova, zbog znaajnog udela zelenih listova potrebno je detaljnije opisati hlorofil. Hlorofili su zeleni pigmenti koji se nalaze u hloroplastima, nerastvorljivi su u vodi i uestvuju u procesu fotosinteze. Biljke sadre dve osnovne vrste hlorofila 8211 a i b, koji su u hemijskom pogledu sloeni estri dikarbonske kiseline hlorofilina, gde je vodonik u jednoj karboksilnoj grupi zamenjen ostatkom metil alkohola, um drugoj ostatkom alkohola fitola. Centar hlorofila je izgraen iz etiri pirolova prstena koji su meusobob povezani preko ugljenika i ine tzv. Prsten porfirina. Unutar prstena porfirina se nalaze atomi azota, vezani sa atomom magnezijuma, koji se nalazi u centru molekula. Molekul je planarne strukture sa sistemom konjugovanih veza koje usled rezonancije mogu da apsorbuju energiju. Na povienim temperaturama i pod uticajem slabih i jakih kiselina, dolazi do promena u hlorofilu koji se oslobaa iz proteinskog kompleksa. Hlorofil je podloan i fotohemijskim reakcijama, pa se u proizvodima izloenim sunevim zracima vrlo brzo gubi zelena boja. Listovi mladog belog luka su bogati ovim pigmentom. Etarsko ulje Ljut miris i ukus belog luka potie od etarskog ulja. Etarska ulja su lako isparljive supstance koje se nalaze u razliitim delovima biljaka, a dobijaju se raznim metodama ekstrakcije. Pod Normalnim uslovima ova jedinjenja se obino nalaze u tenom agregatnom stanju. Etarska ulja su kompleksne smee i sastoje se od velikog broja razliitih jedinjenja: ugljovodonika, alkohola, aldehida, cetona, fenola, estara i sl. Od davnina je poznato antiseptino i antibiotsko dejstvo belog luka, pa je korien za ispiranje zagnojenih rana i ireva, odstranjivanje crevnih parazita, koristio se za leenje kolere, dizenterije, zapaljenja plua, bronhitisa, kalja, glavobolje, tuberkuloze itd. Danas se zna da beli luk deluje i antimikrobno, unitavajui neke bakterije, kao to su: Staphylococcus, Escherihia colli, Proteus i Pseudomonas. Beli luk takoe ima antiparazitski uinak, um delotvoran je i protiv herpes virusa i kvasnih gljivica (Candida albicans). Paramecium caudatum ugine u rastvoru koji sadri 1100,000 deo etarskog ulja belog luka, dok je sok 70 puta aktivniji. Beli luk ima i fungicidno delovanje na patogene gljivice koe. Zanimljivo je da je M. Vlajkovi, lekar, jo 1923. godine odbranio doktorsku disertaciju medicinskih nauka o belom luku u terapiji protiv tuberkuloze kao baktericid, u Nansiju (Francuska). Nosioci antibiotske aktivnosti belog luka su alicin (slika 1), garlicin i skordinin. Ogledima je utvreno da vodeni rastvor alicina ima veliku baktericidnu mo prema izvesnim mikroorganizmima. Na primer, ak i u razblaenju 1: 85,000 do 1. 125,000 alicin pokazuje antibakterijsko dejstvo prema nekim grampozitivnim i gramnegativnim mikroorganizmima: stafilokoke, streptokoke, bacili tifusa, dizenterije i kolere (sr. wikipedia. org). Slika 1. Strukturna formula alicina Eterinog ulja najvie ima u klici luka, um znatno manje u otvorenim i zatvorenim sonim listovima. Podati u literaturi koji se odnose na sadraj etarskog ulja u belom luku veoma variraju. Sadraj etarskog ulja zavisi od sorte. Obino se navodi iznos od oko 0,30 (Stankovi i Nikoli, 2002). Energetska i nutritivna vrednost Beli luk se smatra bogatim izvorom ugljenih hidrata, proteina i fosfora. Dokazano je da je sadraj askorbinske kiseline veoma visok u zrelom belom luku. Energetska vrednost 100 g sveeg belog luka je 593 J (Peter 2001). Istraivanja ukazuju na to da beli luk, koji sadri vie od 200 razliitih komponenti, ima bioloke osobine koje mogu imati znaajne medicinske efekte. Lekovitost belog luka Beli luk-Allium sativum L. je vekovima poznat kao univerzalni zain, ali i jedan od najkorisnijih lekova. Beli luk sadri vie od 200 bioloki aktivnih supstanci, koje se uglavnom nalaze u lukovici. Od lekovitih supstanci sadri eterina ulja, vitaminas (A, B1, B2 i C), minerale (kalijum, gvoe, sumpor, jod, kalcijum, fosfor, selen), aminokiseline, enzima, polioze kao to su inulin, adenozin i alicin. Sve o mérito de você, você está procurando por um koketrovanom stanju, um lekovite su ve u maloj koncentraciji. Naunici su raznim studijama dokazali njegovo delovanje: adenozin iz belog luka spreava stvaranje krvnih ugruaka organske materije iz belog luka koje sadre sumpor smanjuju nivo holesterola i deluju preventivno na razvoj malignih bolesti (dokazana su antikancerogena svojstva belog luka) aminokiseline iz belog luka utiu na snienje nivoa Tetnog holesterola (LDL) u plazmi, odnosno na povienje koncentracije zatitnog holesterola (HDL). Beli luk sniava nivo holesterola i triglicerida, ak i pri konzumaciji hrane s visokom koliinom masti potvreno je njegovo vazodilatorno dejstvo (irenje krvnih sudova), naroito perifernih krvnih sudova, moe se koristiti u tretiranju nekih vidova glavobolje i bolnih greva u potkolenicama koji se kod nekih Starijih ljudi javljaju ak i posle kraih etnji dovodi do sniavanja krvnog pritiska za pet do deset posto normalizuje ubrzan rad srca, poboljava rad sranih krvnih sudova i snabdevanje sranog miia krvlju, para dovodi do poboljanja srane funkcije i smanjenja sklonosti trombozi deluje na odravanje elastinosti krvnih sudova I smanjenje viskoziteta krvi pospeuje varenje i rad eludca, rad jetre, bubrega i próstata antimikrobno dejstvo potie od alicina, pa je delotvoran kod infekcija stafilokokama, E. coli, proteusom i pseudomonasom pomae u leenju raznih plunih oboljenja, a izrazito je delotvoran u leenju gripa I bronhitisa u narodu se beli luk koristi za izbacivanje deijih glista beli luk je naao Primenu i u ginekologiji, stomatologiji (kod parodontoza i zapaljenja korena zuba), eu sou um dermatolokoj praksi, naroito kao sredstvo protiv opadanja kose. U gotovim farmaceutskim preparatima (specijaliteti: kapsule, pilule, draeje) beli luk je zastupljen najee u obliku uljanog macerata (1: 1), praka od osuenih oljutenih ena ili etarskog ulja dobijenog destilacijom vodenom parom iz sveih usitnjenih lukovica. Pored belog luka u ovim preparatima su obino prisutni i drugi biljni sastojci koji se meusobno dopunjavaju (na primeira, glog, imela, hmelj, japanski bagrem, rastavi, kantarion). Sve pomenuto ukazuje da beli luk zasluuje sve vie nau panju kao biljna lekovita sirovina i sve vee mesto u naoj ishrani, jer doprinosi uvanju zdravlja i vitalnosti ovejeg organizma. Treba ipak naglasiti da sve em nema premca i da je njemu najbolji lek od belog luka. Uz to ne treba zaboraviti da su crni hleb, kiselo mleko i beli luk glavna hrana i eliksir stogodinjaka na Kavkazu, Rodopima i Balkanu. Toksinost belog luka Poto je potronja i nivo sastojaka koji sadre sumpor u belom luku, um smatraju se toksinim, veoma niska, akutna ili fatalna trovanja belim lukom su vrlo retka kod ljudi. Studije sluaja o trovanju divljim belim lukom kod ovaca ukazuju na to da se kod otrovanih ivotinja javila hemolitika anemija, utica, veoma tamna diskoloracija bubrega i hemoglobinurija. Histopatoloki pregled mrtvih ivotinja pokazao je prisustvo nekroze cevica i odlaganje hemoglobina u bubrezima i nekrozu centralnog dela jetre. Ovi toksini efekti se pripisuju visokoj nivou S-metilcistein sulfoksida, amino kiseline koja sadri sumpor, koja je prethodnik hemolitike anemije uzrokovane dimetil-disulfidom koji se moe nai u belom luku. Otkriveno je da komponente kao a su di (prop-2-enyl) disulfid prisutne u belom luku uzrokuju kontaktni dermatite i mogu takoe biti odgovorne za alergije (Peter, 2001). Zabeleeno je da mehanizam toksinog dejstva komponenti belog luka koje sadre sumpor, pogotovo alicina, lei u njihovoj sposobnosti da reaguju sa - SH grupama enzima i onim para uma sadre. Prema tome, iako beli luk ima mnoga korisna medicinska svojstva, na poseduje i ozbiljne toksine efekte, ako se uzima u veim koliinama za medicinske svrhe, a se moe manifestovati u vidu anemije, ireva na elucu, tekih alergijskih reakcija itd. Stoga su potrebna dalja istraivanja o sigurnosti upotrebe belog luka. . UZGOJ BELOG LUKA Beli luk (Allium sativum L.) je najvie uzgajani luk posle crnog luka. Prema procenama FAO za 1999. godinu, belim lukom je zasaeno 889,000 ha, um proizvedeno je 8,776,000 Mt. Najvei proizvoai belog luka su Kina, Koreja, Indija, SAD, panija, Argentina i Egipat. Najveci proizvodja je Kina (424,000 ha i 5,690,000 Mt), slede Indija sa 113,000 ha i Koreja sa proizvodnjom od 484,000 Mt (tabela 2). Tabela 2. Uzgoj belog luka tokom 1999. godine (Peter 2001) U produktivnosti Egipat je na prvom mestu sa 25.366 kgha, slede SAD sa 16.250 kgha, Kina sa 13.421 kgha i Koreja sa 11.916 kgha. Koreja ima najveu godinju proizvodnju po glavi stanovnika (10,50 kg), slede Argentina (5,01 kg) i Kina (4,3 kg). Em 1986. do 1999. godine povecana je povrina zasejana lukom, proizvodnja i produktivnost za oko 115, 245 i 60 respektivno (tabela 3). Tabela 3. Povrina zasejana belim lukom, proizvodnja i produktivnost u svetu (Peter 2001) povrina (miliona ha) proizvodnja (miliona tona) Odabir zemljita je tako bitan faktor pri proizvodnji belog luka, pa tako treba odabrati parcelu koju su napustili dobri predusevi, koji Ne ostavljaju korov (konzumni i semenski graak, paradajz, paprika i mahunarke). Da bismo na estaj parceli dobili kvalitetan beli luk posle gajenja vrsta iz familije Aliacae, zemljite treba da odmara 4-5 godina. U zavisnosti od sorte, beli luk se sadi u prvoj polovini oktobra pa sve do kraja meseca (jesenje sorte), dok se prolene sorte sade najkasnije do 15. maja. Posebna panja se posveuje pripremi sadnog materijala, runoj ili mainskoj sadnji kao i sprovoenju odgovarajue nege useva. . TEHNOLOKA ZRELOST I BERBA Ubiranje se obavlja kada je nadzemna masa zelena, um luk je poetnoj fazi poleganja. Ako bi se listovi sasvim osuili i koren bi odumro. Ukoliko doe do kinog perioda, um najvei deo biljke je polegao, luk nastavlja sa vegetacijom, nadzemni deo se lako odvaja od lukovice, enovi od stabla, te takav luk nema trinu vrednost. Vaenje se obavlja runo ili mainski. Ako je luk predvien za industrijsku preradu vaenje se obavlja ranije, kada je zavreno formiranje lukovice, a listovi su jo uvek zeleni. Jesenji beli luk se vadi u prvoj dekadi jula, um proleni krajem jula. Nakon vaenja, luk se sui na parceli, zatim se isti odsecanjem suvih listova 1,5-2 cm iznad lukovice i odstranjivanjem suvih korenova, nakon ega se uvreava. Kod proizvodnje manjeg obima, luk se plete you vence i ostavlja na promajna mesta. Jesenji beli luk se moe koristiti 4-6 meseci, um luk iz prolene sadnje eu faço 10 meseci. . SKLADITENJE SVEIH PLODOVA Na temperaturi od 27-32C i relativnoj vlanosti manjoj od 70, beli luk se moe uvati do 30 dana. U zemljama umerenih temperatura, obino se uva tokom zime u suvoj, provetravanoj prostoriji do etiri meseca, ova praksa se zadrala do danas. Osuene glavice toleriu temperature do -6C, ali ovako niske temperature se obino ne primenjuju u komercijalnoj proizvodnji (Thompson, 2003). U tabeli 4 uporeeni su uslovi skladitenja belog luka i drugih vrsta povra. Beli luk se moe skladititi razliito vreme u zavisnosti od temperature skladitenja i relativne vlanosti (tabela 5). Tabela 4. Uslovi skladitenja za pojedine vrste povra (Wim, 2002) Magazin Tehnologija hrane poeo je sa profesionalnim radom 18. januara 2008. Danas smo jedan od najposeenijih portala posveenih industrijskoj proizvodnji hrane na prostoru bive Jugoslavije. Sa ponosom istiemo injenicu da je na rad bénéterski i potpuno nekomercijalan. Na ovaj nain ispunjavamo svoju misiju irenja informacija i znanja. Svim lanovima elektronskom potom aljemo Nedeljnik sa aktuelnim informacijama iz prehrambene industrije. Não há comentários sobre este artigo. Trudimo se da pruimo osnovne informacije o svim tehnologijama u prehrambenoj industriji. Konstantno radimo na dopunjavanju nae enciklopedije u emu nam pomo pruaju brojni saradnici. Promoviemo strunu literaturu i asopise posveene tehnologiji hrane. Svesni smo da je izdavatvo na naum prostorima veoma nerazvijeno. Svaka nova knjiga i asopis su dragoceni i vredni panje. Dajemo pregled propisa vezanih za prehrambenu industriju. Naa baza moe posluiti kao opti informator o postojeim propisima. Organizovanje inenjera tehnologije takoe je deo nae misije. Sa ovom namerom prepoznajemo zajednike ciljeve sa strunim udruenjima i uestvujemo u njihovom radu. Dr Vladimir Tomovi. Dipl. No Dr. Midhat Jai. Dipl. In. Dr Ilija eki. Dipl. No Sr. Ivana Bakoevi. Dipl. Em. Aleksandar Novakovi, dipl. In. Biljana Peovi, dipl. In. Gordana Koprivica, diploma. In. Duica Ivanov, dipl. In. Jelena arovi, dipl. In. Milica Krmar, dipl. In. Nevena Miljenovi, dipl. In. Nevena Nemet, dipl. In. Tehnologija hrane ima 32.610 registrovanih lanova. Bez obzira na para lixeira bojite igle ili vaenja krvi, odlazak u laboratoriju ipak je neophodan pri gotovo svakoj dijagnostici bolesti. Analize krvi jasno ukazuju na to da li je organizam zdrav, postoje li upalni procesi, neka bolest. Da se ne biste pitali ta predstavljaju nerazumljive skraenice pored brojki na papiru koji vam je dao laborant, savetujemo vam da paljivo proitate ovaj tekst i nauite koje su referentne vrednosti kompletne krvne slike i leukocitarne formule (ona pokazuje broj leukocita - vanih elija u odbrani organizma od Bolesti). Kompletna krvna slika Kompletna krvna slika je osnovna laboratorijska analiza krvi koja se radi zbog procene opteg zdravstvenog stanja i otkrivanja razliitih poremeaja poput anemija, infekcija, virusnih oboljenja, stanja uhranjenosti organizma i izloenosti otrovnim materijama. Ovom analizom krvi dobija se uvid u broj i kvalitet eritrocita, trombocita i leukocita. ERITROCITI (Er) Crvena krvna zrnca su krvne elije koje sadre hemoglobin i uestvuju u prenosu kiseonika i ugljen-dioksida u organizmu. Referentne vrednosti: M 4,5-6,3 x 10 na 12l 4,2-5,4 x 10 na 12l Povean broj: dehidratacija, policitemija (retko oboljenje) Smanjen broj: jedan od pokazatelja anemije zajedno sa hematokritom, hemoglobinom i eritrocitnim Konstantama LEUKOCITI (Le) Bela krvna zrnca stvaraju se u kotanoj sri i imaju ulogu u zatiti organizma od infekcije, pri emu svaka odreena populacija leukocita (ima ih 5) ima posebnu funkciju, para se tornar o modelo de formulários koja se radi nezavisno od krvne slike , Uma preporuuje se kao obavezna dopuna koja upotpunjava sliku o stanju organizma. Referentne vrednosti: 4-10 x 10 na 9l Povean broj: bakterijska infekcija Smanjen broj: leukocitoza, virusno oboljenje, kod hemoterapije, primene nekih lekova HEMOGLOBIN (Hb) Hemoglobin je sastojak eritrocita i predstavlja proteinki kompleks koji prenosi kiseonik iz plua u tkiva i ugljen - dioksid iz tkiva natrag u plua. Referentne vrednosti: M 140-180 gl 120-160 g l Smanjen broj: anemija HEMATOKRIT (Htc) Hematokrit predstavlja volume eritrocita u jedinici pune krvi. Referentne vrednosti: M 0,40-0,50 Ll 0,35-0,48 Ll Povean broj: policitemija rubra vera (retka bolest iji je uzrok nepoznat javlja se kod starijih osoba) Smanjen broj: dehidratacija, anemija TROMBOCITI (Tr) Trombociti Su krvne ploice koje imaju ulogu u hemostazi i zgruavanju krvi. Referentne vrednosti: 150-400 x 10 na 9l Povean broj: tromboza (spontano zgruavanje krvi) Smanjen broj: autoimuna oboljenja, spontana takasta krvarenja, kod primene citostatika, posle transfuzije krvi U okviru kompletne krvne slike rade se i takozvane eritocitne konstante koje daju informaciju O kvalitetu eritrocita. MCV (volume celular médio) - veliina eritrocita MCH (hemoglobina celular média) - prosena koliina hemoglobina u eritrocitu MCHC (concentração média de hemoglobina celular) - prosena koncentracija hemoglobina u eritrocitu RDW (largura da distribuição de células vermelhas) - raspodela eritrocita po volumenu TROMBOCITNE KONSTANTE Trombocitne konstante Daju informaciju o morfolokim osobinama trombocita, o njihovom volumenu, veliini. MPV (volume médio de plaquetas) - raspodela trombocita po volumenu PDW (largura da distribuição de plaquetas) - proseni volumen trombocita SEDIMENTACIJA (SE) Sedimantecija eritrocita ne ulazi direktno u sastav KKS, ali se preporuuje i uglavnom obavlja pri hematolokim pretragama jer ukazuje na mogue postojanje bolesti i Prati se pri svim oboljenjima. Ova vrednost predstavlje brzinu kojom se eritrociti taloe na dno uspravno postavljene epruvete. Normalmente, não pode deixar de fumar. Referentne vrednosti: M (20-50 deus.) 3-13 mmh M (velho dia 50 deus.) 2-23 mmh (20-50 deus.) 4-24 mmh (vie od 50 deus) 5-28 mmh Poveanje: U sluaju postojanja infekcije Leukocitarna formula, odnosno diferencijalna krvna slika podrazumeva broj pojedinanih grupa, tj. Elija leukocita. Za dobru laboratorijsku analizu neophodno je uraditi i leukocitarnu formulu zajedno sa krvnom slikom. Postoje tri glavne vrste leukocita: granulociti (neutrofilni, bazofilni i eozinofilni), monociti i limfociti. Neutrofilni granulociti Neutrofilni granulociti zajedno sa monocitima ine osnovu odbrambenog sastava u organizmu. Referentne vrednosti: 40 - 75 Povean broj (neutrofilija): bakterijske infekcije, traume, opekotine, upale, infarkt. Znaajno su povieni kod leukemije i proirenih malignih bolesti. Smanjen broj (neutropenija): virusne infekcije, bruceloza, tuberkuloza, reumatoidni artritis, poremeaji kotane sri, manjak vitamina B12. Limfociti Limfociti proizvode antitela i uestvuju u odbrani od virusa. Referentne vrednosti: 20-45 Povean broj (limfocitoza): virusne infekcije (Epstein barr virus, citomegalovirus, rubeola), toksoplazmoza, bruceloza. Smanjen broj (limfopenija): kod leenja kortikosteroidima, infiltracija kotane sri, AIDS, kod primenjivanja radioterapije i hemoterapije. Eozinofilni granulociti Eozinofilni granulociti uestvuju u odbrani od alergijskih agenasa i parazitarnih infekcija. Referentne vrednosti: 2-4 Povean broj (eozinofilija): astma, alergije, urtikarija, ekcemi, zraenje, kod oporavka od infekcije. Eozinofilija-mijalgija je sindrom koji se sastoji od bolova u miiima i zglobovima, temperatura do poviene, osipa po koi, oticanja ruku i intenzivne eozinofilije. Monociti Monociti su najkrupnije elije krvi i glavna funkcija im je fagocitoza (deluju kao usisivai izumrlih elija) Referentne vrednosti: 2-10 Povean broj (monocitoza): akutne i hronine infekcije, maligne bolesti. Bazofilni granulociti Bazofilni granulociti su najmanje zastupljena populacija leukocita i uestvuju u alergijskom odgovoru organizma. Referentne vrednosti: 0-1 Povean broj (bazofilija): virusne infekcije, urtikarija, miksedemi, nakon hemolize i odstranjenja slezine. Referentne vrednosti se odnose na odrasle osobe.
No comments:
Post a Comment